Нема раја без нашега краја

    Обавезно посетите ако сте у Чибутковици

    Стара црква је била на месту Црквинама, недалеко од данашње цркве. Око ње је било старо гробље. Данашња црква је у долини Црне Реке а ту је и основна школа. Народ прича да је на том месту било старо српско гробље. Црква слави Ђурђевдан. Она је подигнута 1805. године од брвана и служила је до 1848. године када је на тадашњим темељима подигнута нова црква од тесаног камена и покривена шиндром. Иконостас је радио, па запису на њему, Никола Јанковић из Охрида 1848. године. Црква је наново покривена лимом 1883. године и на крову су постављена два метална крста.

    Казује се да је неко нашао на месту Буранијашеици новац који је припадао овој цркви и ту закопан у времену неке народне бежаније. У потоку Зечевици има три надгробна „белега“ без натписа.

    Литија се носи о Белом Четвртку по Духовима. Заветина се нија држала. Али град потуче летину на дан Св. Арханђела Михаила 1883. године, па је од тада тај дан постао „заветан“ за село да се празнује.

    Храм светог великомученика Георгија је објекат сакралне архихектуре. Она је направљена за подручја села Чибутковица, Дудовица и Барзиловица. Почетком 2000 године храм је рестауриран уз помоћ мештана села , општине, РБ Колубаре и задужбинара. Задужбинар живописа, новог полилеја и рестаурације иконостаса Добривоје Танасијевић из Калифорније родом из Чибутковице

    Црква светог великомученика Георгија

    Црква светог великомученика Георгија

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Порекло становништва и славе :

Најстарији родови у овом селу су:

-Нешовићи, који су изумрли и

-Милићи (Илићи), Мратиндан.

Ова два рода се сматрају за старинце.

Пре Карађорђевог устанка доселила су се два рода:

-Чанчаре (Чанчаревићи), предак Матеја доселио се из Добриње код ужичке Пожеге. Илија Маринковић Чанчара учествовао је у боју на Мишару 1806. године. Његов брат Јевто погинуо је на Мишару као коњички заставник, Аранђеловдан.

-Кукавице (Милошевићи), предак се доселио из села Кукавица код Новог Пазара; имају одсељенике у Барзиловици, Аранђеловдан.

У прошлом веку доселило се тридесет и три рода:

-Црноречани (Радосављевићи и Тадићи), предак се доселио „од воде Лима“, Никољдан.

-Јовановићи, предак Петар Буква се доселио „од Лима“, Јовањдан.

-Вуковићи (Станојевићи) су из Ракара код Ваљева, доселили се око 1830. године, Ђурђиц.

-Павловићи, предак се доселио из Пирлитора на Лиму, Ђурђиц.

-Рафаиловићи (Петровићи) су из Брђана код Чачка, Св. Врачеви.

-Аћимовићи су из Крушевачке Жупе, Ђурђевдан.

-Колачарићи су из „Свете Горе“, а овамо се доселио предак Радивоје после „маџарске буне“ из Бежаније у Срему, Никољдан.

-Бодироге (Јевремовићи, Ђорђевићи и Николићи), су Ужичани, Стевањдан.

-Богдановићи, „капетан“ Богдан доселио се из Ужица, Никољдан.

-Крстовићи, прадед Крсто доселио се из Ивањице, Св. Јоаким и Ана.

-Аксентијевићи, прадед „кнез“ Аксентије доселио се са Златибора 1850. године и био једини писмен човек у овоме крају тог времена, Ђурђевдан.

-Сарићи (Милошевићи), прадед дошао однекуд као слуга, Св. Врачеви.

-Антонијевићи су са Златибора, Лучиндан.

-Ћосићи су са Златибора, Никољдан.

-Мирковићи су са Златибора, Никољдан.

-Домановићи су са Златибора, Св. Врачеви.

-Гусковићи (Божићи) су из Бргула у Тамнави, Јовадан.

-Зарићи, отац, као грађевинар, се доселио из Сијече Ријеке (Сече Реке) код Косјерића, Ђурђевдан и Лучиндан као славу земље на коју су се населили.

-Ћобинци (Живановићи) су из околине ужичке Пожжеге, Михољдан.

-Багићи (Стефановићи) су од Ужица, Никољдан.

-Живковићи су од Ужица, Никољдан.

-Милосављевићи су од Ужица, Св. Врачеви.

-Неговановићи су Ужичани а овамо су дошли из колубарског Стрмова код манастира Боговађа, Аранђеловдан

-Зиндовићи су од Ивањице, Ђурђевдан.

-Савковићи су од Косјерића, Св. Врачеви.

-Јевремовићи су од Косјерића, Лучиндан.

-ГордићиЖиван Горда дошао као слуга из Чичкова код Ивањице, Никољдан.

-Танасијевићи су Ужичани, Лучиндан.

-Михаиловићи су из Барзиловице, Никољдан.

-Јоцулићи (Митровићи) су Ужичани а овамо су дошли из Бабајића на Љигу, Лучиндан.

-Васићи су из околине Чачка, Лучиндан.

-Милутиновићи, дед Клемпо доселио се из Тутоша код Нове Вароши, Никољдан.

-Раденковићи су из Бранетића у Качеру, Аранђеловдан.

Новији досељеници:

-Сандићи су из Петке, дошао очуху у кућу, Ђурђевдан.

-Ковачевићи су дошли 1903. године из оближњег Латковића, који припада ваљевској Колубари, Аранђеловдан.

-Пољанци (Томићи) су из Пољанице код Горњег Милановца; имају одсељенике у Барзиловици, Ђурђиц.

-Лукићи су из Умчара у Беогрдском Подунављу а старином су од Сјенице, Лучиндан.

-Радосављевићи су из околине Младеновца, Ђурђевдан.

-Хајдуковићи (Јовановић) су из околине Младеновца, Мратиндан.

-Зечевићи си из Липовца у Горњој Јасеници, населили се 1907. године, Лучиндан.

-Матићи су из Вреоца, Игњатијевдан.

-Јестровићи су из Бранетића и Качеру, Ђурђевдан.

-Стевановићи, отац дошао као „ћерамиџија“ из околине Врања, Ав. Петка Параскева.

бројач посета

бројач посета